. . .Resenja nije bilo. . .
Ljudi se razlilaze jedinim ,,zbogom'' ili ,,nismo vise isti'',ponekad i bez reci,ali sa praznim srcima.Iza toga ostaju pitanja:Ko je kriv?Zasto?Zar nema resenja?
Da,resenja za nas dvoje zaista nije bilo,a nismo rekli jedno drugom ni ,,zbogom'' niti su nam srca bila prazna.Nismo ni pitali ko je od nas dvoje kriv.Nismo,jer nismo imali koga,pa ni nas same.Zapleli smo se u cudne mreze ljubavi i neizvesnosti,savesti i obaveza.Jednoga dana pozdravili smo se uz reci ,,videcemo se''.Svako je krenuo na svoju stranu. . .Tog trenutka bilo je jasno i meni i njemu da se ipak vise nikada necemo videti,ali nismo hteli ili nismo mogli da izgovorimo ,,zbogom''.Uspomene. . .Nikada ih se ne prisecam,jednostavno,zivim za ljubav koja traje.Ona je tu,ali bez njega. . .
Podigni ruke prijatelju
Podigni ruke prijatelju u ovom svetu
LAZOVA
Podigni ruke prijatelju,odgurni zidove sumnje,
prozirne namere oni nikada ne mogu skriti.
Podigni ruke prijatelju. . .Logika jedna neprijatna.
Pogledaj pravo,pljuni u lice,ostani DOSLEDAN,veruj JOS JEDNOM!
Podigni ruke prijatelju!
